Pojam "kolike su šanse za nulu na ruletu" traži malo računa. O ruletu se priča više priča nego o drugoj igri, jer točak izgleda jednostavno, a ishodi kao da imaju obrazac. Kolike su šanse stvarno, piše u samom točku: broj brojeva i broj nula odlučuju o svemu. Ko to zna, lako prepozna obećanje koja ne može da se ostvari.
Da li se na ruletu može stvarno dobiti? Može, u kratkom nizu, i upravo to igru čini privlačnom. Da li vredi igrati rulet zavisi od koliko igrač želi da potroši na zabavu. Dugoročno prednost priređivača radi u korist kazina, te je dobitak pre sreća nego plan. Razumno je odlučiti unapred koliko se može izgubiti i posmatrati dobitak kao izuzetak, nikako kao cilj. Igrač koji tako razmišlja lakše prekine igru na vreme. Kratka sesija sa malim ulozima traje duže i staje manje od lova na veliki dobitak.
Kolike su šanse na ruletu, pokazuje jednostavan račun. Točak sa jednom nulom ima trideset sedam polja, od nule do trideset šest, te pojedinačan broj pada u proseku jednom u trideset sedam okretaja. Ulog na crveno dobija u osamnaest slučajeva na trideset sedam, pošto nula nema boju crvene ni crne. Američki točak ima i duplu nulu, te su izgledi još malo slabije. Upravo nula objašnjava zašto kuća na dugi rok uvek ostaje u prednosti. Kolike su šanse za nulu? Jedna na trideset sedam na evropskom točku.
Samo izborom točka, ne opklade: evropski rulet sa jednom nulom ima manju prednost kuće od američkog, a francuska pravila za nulu je spuštaju još više.
Jedna prema trideset sedam na evropskom točku, koji ima polja od nule do trideset šest; američki dodaje duplu nulu, pa su izgledi još malo slabiji.
Kao na izuzetak, a ne cilj; igrač koji tako razmišlja lakše prekine igru u pravom trenutku, a kratka sesija sa malim ulozima košta manje.
Ne sledi, jer točak ne pamti prethodne ishode; pauza posle lošeg niza pomaže da se ulog ne podigne u pokušaju da se gubitak vrati.
Zavisi od toga koliko igrač želi da potroši na zabavu, pa se novac za igru odvaja od ostalog novca pre prve opklade.