Појам "колике су шансе за нулу на рулету" тражи мало рачуна. О рулету се прича више прича него о другој игри, јер точак изгледа једноставно, а исходи као да имају образац. Колике су шансе стварно, пише у самом точку: број бројева и број нула одлучују о свему. Ко то зна, лако препозна обећање која не може да се оствари.
Да ли се на рулету може стварно добити? Може, у кратком низу, и управо то игру чини привлачном. Да ли вреди играти рулет зависи од колико играч жели да потроши на забаву. Дугорочно предност приређивача ради у корист казина, те је добитак пре срећа него план. Разумно је одлучити унапред колико се може изгубити и посматрати добитак као изузетак, никако као циљ. Играч који тако размишља лакше прекине игру на време. Кратка сесија са малим улозима траје дуже и стаје мање од лова на велики добитак.
Колике су шансе на рулету, показује једноставан рачун. Точак са једном нулом има тридесет седам поља, од нуле до тридесет шест, те појединачан број пада у просеку једном у тридесет седам окретаја. Улог на црвено добија у осамнаест случајева на тридесет седам, пошто нула нема боју црвене ни црне. Амерички точак има и дуплу нулу, те су изгледи још мало слабије. Управо нула објашњава зашто кућа на дуги рок увек остаје у предности. Колике су шансе за нулу? Једна на тридесет седам на европском точку.
Само избором точка, не опкладе: европски рулет са једном нулом има мању предност куће од америчког, а француска правила за нулу је спуштају још више.
Једна према тридесет седам на европском точку, који има поља од нуле до тридесет шест; амерички додаје дуплу нулу, па су изгледи још мало слабији.
Као на изузетак, а не циљ; играч који тако размишља лакше прекине игру у правом тренутку, а кратка сесија са малим улозима кошта мање.
Не следи, јер точак не памти претходне исходе; пауза после лошег низа помаже да се улог не подигне у покушају да се губитак врати.
Зависи од тога колико играч жели да потроши на забаву, па се новац за игру одваја од осталог новца пре прве опкладе.